Дефиницијe
1o Једначине P(x)=0 и Q(x)=0 су еквивалентне ако је свако решење једне једначине истовремено решење и друге једначине тј.
P(x0) = 0
Q(x0) = 0
2o Под линеарном једначином са једном непознатом подразумева се свака једначина која се еквивалентним трансформацијама своди на
једначину облика
.
Решити следеће једначине:
Пример 1.
■
Пример 2.

не постоји ни један реалан број
x за који је тачна претходна једнакост, тј, једначина нема решења.
■
Пример 3.

за сваки реалан број
x је тачна претходна једнакост, тј, једначина има бесконачно много решења.
■
Дискусија једначине
Из претходна три примера се може закључити да решења једначине
Ax = B
зависе од вредности реалних коефицијената A и B. Уочавају се следеће три могућности.
1o A

0
Тада једначина има јединствено решење

.
2o A = 0, B

0
Тада се једначина своди на облик 0 · x = B.
Може се закључити да не постоји ни један реалан број x за који је тачна претходна једнакост,
тј, једначина нема решењe. Каже се и да је једначина немогућа.
3o A = 0, B = 0
Тада се једначина своди на облик 0 · x = 0.
Решење претходне једначине је сваки реалан број x,
тј, једначина има бесконачно много решења. Каже се и да је једначина неодређена.
Примери
1) 
;
2) 
;
3) 
.
Решења
1) 
■
2) 
■
3) 
■
Једначине облика A·B = 0
Једначине облика
решавају се коришћењем еквиваленције

Пример 1.
Коришћењем претходне еквиваленције једначина

се решава следећим поступком
па су решења једначине
■
Пример 2.
Решење:
■
Једначине код којих се непозната појављује у имениоцу
Приликом трансформација једначина са рационалним алгебарским изразима код којих се непозната појављује у имениоцу морају се поставити
услови под којима је дефинисана полазна једначина. Трансформације се изводе уз те услове. Неколико примера
који следе илуструју овакве трансформације.
Једначине облика

решавају се коришћењем еквиваленције
Пример 1.
Једначина

се коришћењем претходне еквиваленције решава следећим поступком
па је једино решење једначине
x =
0.
■
Пример 2.
(1)
Сређивањем дате једначине добија се
(2)

(3)
Добијено решење није решење и полазне једначине (1), а то значи да једначине (1) и (3) нису еквивалентне једначине. Корак (2) може да се уради само уз
услов

.
Почетна једначина није дефинисана за
x = 1, а то значи да почетна једначина
нема решење.
■
Пример 3.

(4)
Сређивањем дате једначине добија се

(5)

(6)

(7)
И у овом примеру добијено решење није решење полазне једначине (4), а то значи да једначине (4) и (7) нису еквивалентне.
Трансформације у корацима (5) и (6) могу да се изведу само уз услове

и

.
Почетна једначина није дефинисана за
x = 1 и x = -2,
а то значи да почетна једначина
нема решење.
■
Пример 4.

(8)
Сређивањем дате једначине добија се

(9)

У овом примеру добијено решење јесте решење полазне једначине (8), али и
x = 0 је решење једначине (8).
Дељењем једначине са
x "изгубило" се једно решење једначине - трансформација у кораку (9) није еквивалентна трансформација.
Решења једначине су

.
■
Пример 5.
Сређивањем дате једначине добија се
■
Пример 6.
■
Пример 7.

Сређивањем добиће се једначина

али то није решење полазне једначине због услова дефинисаности.
■
Пример 8.
■
Пример 9.
■
Једначине са параметрима
Решавање једначине са реалним параметрима се реализује тако што се једначина сведе на облик
и затим се спроведе дискусија добијене једначине.
Пример 1.
Решити једначину
по непознатој x где је m
реалан параметар.
1o
Једначина има решење
2o
Једначина се своди на облик

, тј.
једначина нема решење.
3o
Једначина се своди на облик

, тј.
једначина има бесконачно много решења
(решење је сваки реалан број х).
■
Пример 2.
Решити једначину
(m є R).
1o
Једначина има решење
2o
Једначина се своди на облик

, тј.
једначина нема решење.
3o
Једначина се своди на облик

, тј.
једначина има бесконачно много решења.
4o
Једначина се своди на облик

, тј.
једначина нема решење.
Случајеви 2o и 4o моги да се споје у једну целину.
■
Пример 3.
Решити једначину
, m є R. (Вене - 1312. из 2004)
1o
Једначина има решење
2o
једначина није дефинисана (нема решење).
3o
Једначина се своди на облик

, тј.
једначина нема решење.
■
Пример 4.
Решити једначину
, m є R.
Сређивањем дате једначине добија се
Једначина је сведена на облик за дискусију. Приликом дискусије пратимо једначину (*) или полазну једначину.
1o
2o

Једначина има бесконачно много решења. Због услова дефинисаности решење не може бити број 0.
3o
Због услова дефинисаности једначина нема решења.
4o

Због услова дефинисаности једначина нема решења.
■
Пример 5.
Решити једначину
, m є R.
Сређивањем дате једначине добија се
Једначина
(*) је сведена на облик за дискусију.
1o
2o

Једначина има бесконачно много решења, осим -1 и 1 због услова дефинисаности
3o

Једначина нема решења.
■